Toplotna kupola koja prži sve pred sobom nadvila se nad Evropom! Evo kako će se odraziti na Balkan i Srbiju!

Dok smo još uvek pod utiskom svežih majskih jutara, priroda nam priprema atmosferski obrt jer se iznad većeg dela kontinenta razvija toplotna kupola koja bi mogla da izazove obaranje rekorda. Ovaj fenomen donosi prve letnje vibracije koje priliče mnogo toplijem periodu godine. I dok delovi jugozapadne i zapadne Evrope iščekuju prve zvanične vrele dane, vazdušne mase bi mogle doneti temperature koje su i do 15 stepeni iznad proseka za kraj maja.

Snažan talas toplote postepeno će se širiti na sever i istok, obuhvatajući veći deo centralne Evrope, kako je najavio "Severe Weather Europe" (SWE).

Šta je toplotna kupola i kako ona deluje

Termin toplotna kupola koristi se kada se široko područje visokog vazdušnog pritiska "parkira" iznad velikog dela kontinenta i tamo ostane danima ili čak nedeljama. SWE objašnjava da ovaj fenomen funkcioniše poput poklopca na loncu.

Prostrana kupola zarobljava veoma toplu vazdušnu masu na svim nivoima, a ti slojevi se spuštaju prema tlu. Zbog toga vazduh postaje neobično topao čak i na najnižim nadmorskim visinama, dok pri samoj površini postaje ekstremno vreo. Ovakav obrazac vremena, poznat i kao blokirajući visoki pritisak, donosi visoke, a ponekad i rekordne temperature u regionu koji se nalazi ispod njega.

Zapadna Evropa pod udarom prvog toplotnog talasa

Prema podacima SWE, glavni pokretač ovog preokreta je jačanje grebena na visokom nivou koji se širi iz severozapadne Afrike preko zapadne i centralne Evrope. Najtoplije vazdušne mase će se u početku zadržati iznad Španije, Portugala i Francuske, gde će se temperature popeti i do sredine 30 stepeni.

Već tokom vikenda, u delovima jugozapadnog Iberijskog poluostrva očekuju se dnevni maksimumi koji će dostizati i gornju granicu od 30 stepeni. Vrelina se neće zaustaviti samo na jugu, već će se proširiti i na Britanska ostrva, Nemačku i zemlje Beneluksa, gde bi živa u termometru prvi put ove sezone mogla da pređe prag od 30 stepeni.

Uticaj toplotne kupole na Balkan i Srbiju

Iako se jezgro najtoplijeg vazduha u početku nalazi na zapadu, SWE predviđa da će se ovaj uticaj postepeno širiti dalje na istok. Kako se gornji greben bude širio, temperature će postepeno rasti i u regionu Mediterana, Italije i Balkana.

Krajem predstojećeg vikenda i početkom sledeće nedelje, i u našim krajevima se očekuju temperature koje će se kretati od gornjih 20 stepeni do niskih 30 stepeni. Međutim, SWE napominje da će konačni maksimumi zavisiti od toga koliko će se daleko na istok toplotna kupola proširiti nakon što dostigne svoju zrelu fazu iznad zapadne Evrope.

Dok se ostatak kontinenta priprema za potencijalno ekstremne uslove, situacija na jugoistoku Evrope mogla bi biti nešto drugačija zbog povremenih talasa koji će putovati ivicom ovog toplotnog grebena.

Neočekivani meteorološki obrt u Srbiji

Prema vremenskoj prognozi Marka Čubrila meteorologa amatera, situacija kod nas neće biti tako ekstremna kao na zapadu Evrope. On je na svom "Fejsbuk" profilu objavio da će narednih dana biti promenljivo oblačno, malo toplije ali nestabilno uz grmljavinske pljuskove, posebno u planinskom delu i na jugoistoku regiona.

Čubrilo ističe da će duvati umeren, severni vetar koji u zoni pljuskova na kratko može biti jak, dok će se maksimumi postepeno kretati od 21 stepeni na istoku do 28 stepeni na zapadu regiona. Noći će i dalje ostati sveže sa minimalnim temperaturama od 6 do 15 stepeni.

Stabilizacija i novi preokret sledeće nedelje

Iako Evropa strahuje od vreline, Čubrilo smiruje situaciju za naše prostore navodeći da za sada nema najave za rani nalet vrućina. Prognozira da će početak sledeće nedelje biti stabilniji uz ređu pojavu pljuskova, sa maksimumima do 32 stepeni na primorju, dok će se u ostalim predelima kretati od 24 do 29 stepeni.

Ipak, najavljuje i meteorološki obrt: Sredinom sledeće nedelje je moguće spuštanje hladnog fronta uz pojačan severozapadni vetar, prolazne lokalne pljuskove i osetnije osveženje. Prema njegovim rečima, oko naredne srede bi se maksimumi kretali od svega 15 do 23 stepena.

Zaključuje da ni početak juna ne donosi dugotrajnu stabilizaciju, jer je već oko 3. juna moguće novo pogoršanje vremena uz dodatno osveženje, čime se još jednom potvrđuje da za sada nema uslova za rani dolazak ekstremnih vrućina nad naš deo Evrope.

Bonus video:

Espreso/blic/TM